Кантовский сборник

2019 Том 38. №3

Подлинная цель кантовского «Опровержения идеализма»

The Real Target of Kant’s “Refutation” Аннотация

Кант никогда не был удовлетворен версией «Опровержения» 1787 г. (KrV, B 275—279), что очевидно уже по сноске в предисловии ко второму изданию «Критики чистого разума». На самом деле Кант продолжал перерабатывать свой аргумент в течение по крайней мере шести лет после 1787 г. Главная проблема истолкования «Опровержения» заключается в определении его цели: опровергается ли нескептический идеалист, скептик картезианского происхождения или сразу оба. В последнем случае возникает вопрос, есть ли среди них картезианский скептик из первого «Размышления», скептик-идеалист из второго и первой части третьего «Размышления» или какой-то другой нескептический идеалист. Я представляю и защищаю новую реконструкцию кантовского «Опровержения» как успешного аргумента против картезианского идеализма Мендельсона. Эта реконструкция обосновывается логической структурой кантовского аргумента, выявленной Дикером и существенно переработанной в свете исследований позиции Мендельсона, проведенных Диком. Как именно я аргументирую предпочтительность моей интерпретации? Во-первых, я обращаюсь к обширному корпусу текстуальных свидетельств, показывающих, что Кант доказывает существование независимых от сознания вещей,— это указывает на картезианский идеализм Мендельсона как на главную цель «Опровержения». Во-вторых, я показываю, что кантовское «Опровержение» обречено на провал при попытке оспорить любые формы универсального скептицизма, но при этом успешно опровергает идеализм Мендельсона

Abstract

Kant was never satisfied with the version of his “Refutation” published in 1787 (KrV, B 275-279). His dissatisfaction is already evident in the footnote added to the preface of the second edition of the Critique in 1787. As a matter of fact, Kant continued to rework his argument for at least six years after 1787. The main exegetical problem is to figure out who is the target of the “Refutation”: a non-sceptic idealist or a global sceptic of Cartesian provenance or both. In this last case, a related problem is to know whether either of them is the Cartesian sceptic of the first Meditation, the idealist sceptic of the second Meditation and first part of the third Meditation, or some other non-sceptic idealist. I present and defend a new reconstruction of Kant’s “Refu­tation” as a successful argument against Mendelssohnian idealism of Cartesian provenance. This defence is based on a simple logical sketch of the proof provided by Dicker, but essentially modified in the light of Dyck’s insight about Kant’s opponent. How shall I support my reading? First, by appealing to overwhelming textual evidence according to which the proof is of the existence of mind-independent things, showing that Kant’s main opponent is Mendelssohn’s idealism of Cartesian provenance. Finally, I support my reading by showing that Kant’s “Refutation” is doomed to fail against all forms of global scepticism, but is quite successful against Mendelssohn’s idealism.

Скачать статью Download an article

О роли умонастроения (Gesinnung) в этике и философии религии Канта. Часть I

On the Role of Gesinnung in Kant’s Ethics and Philosophy of Religion. Part I Аннотация

Кантовское понятие умонастроения (Gesinnung) во многом открывает весь свой проблематичный потенциал при переводе на другие языки в силу отсутствия готовых адекватных соответствий. Причины данной сложности лежат как в эволюции этого понятия у самого Канта от докритических («образ мыслей», «убеждения», «добродетельность», «добродетели», «настроения», «наклонности», «стремления») к критическим произведениям, а затем уже и в критический период в «Религии в пределах одного только разума», так и в сложной докантовской предыстории понятия Gesinnung, повлиявшей на кантовскую философию. Среди источников, оказавших особенно сильное воздействие как на значение кантовского понятия Gesinnung, так и на его восприятие, выделяются различные переводы Библии — как немецкоязычные, так и русскоязычные, а также латинские сочинения А. Г. Баумгартена и немецкие произведения Х. А. Крузия и М. Мендельсона. Наряду с этим представлен краткий обзор вариантов перевода кантовского термина Gesinnung на английский язык (disposition, attitude, conviction, sentiment, comportment of mind, intention) и наиболее существенных различий между ними, а также показан внеисторический характер переводческих споров современного англоязычного кантоведения, совершенно игнорирующего как докантовскую предысторию, так и контекст мысли кантовских современников. На основе данного исследования в следующей части статьи будут предложены авторская интерпретация кантовского понятия Gesinnung в критический период, а также авторский вариант его унифицированного перевода на русский язык и соответствующее обоснование этого выбора.

Abstract

Kant’s concept of Gesinnung reveals the whole range of its problematic potential when it has to be translated into other languages: there are no ready-made equivalents. The problem stems from the evolution of this concept in Kant himself from the pre-Critical (“mode of thinking”, “convictions”, “virtuousness”, “virtues”, “sentiments”, “inclinations”, “aspirations”) to the critical works and then in the Critical period in Religion within the Bounds of Bare Reason. Further problems arise from the complex pre-Kant­ian history of the concept of Gesinnung which influenced Kant’s philosophy. Among the sources that had a particularly strong impact both on the meaning of Kant’s concept of Gesinnung and on its perception the most important are various translations of the Bible — both into German and into Russian — as well as Latin works by A. G. Baumgarten and German works by C. A. Crusius and M. Mendelssohn. I have also included an overview of English versions of translations of Kant’s term Gesinnung (disposition, attitude, conviction, sentiment, comportment of mind, intention, Gesinnung) and their more important differences and have shown the unhistorical character of the translation arguments in modern English-speaking Kant scholarship which totally ignores pre-Kantian history and the context of Kant’s contemporaries. Proceeding from this study the next part of the article will offer my own interpretation of Kant’s concept of Gesinnung in the Critical period and suggest a uniform translation of the term into Russian with a corresponding grounding of my choice.

Скачать статью Download an article