Борьба сербов в Австрии против унии в XVIII веке
- DOI
- 10.5922/sikbfu-2023-2-6
- Страницы / Pages
- 53-63
Аннотация
Рассматривается положение сербского народа и православной церкви под властью Австрии со времени окончания войны Священной лиги с Турцией в конце XVII в. до эпохи йозефинизма. Переселившиеся в Австрию сербы с самого начала стали испытывать ассимиляторскую политику властей, главным инструментом которой было навязывание сербам унии с римско-католической церковью. Источниками для исследования послужили нормативные и распорядительные акты органов власти разного уровня, решения сербских народно-церковных соборов, официальная и частная корреспонденция, а также не публиковавшиеся ранее дипломатические документы из фонда российского посольства в Вене. В статье выявляются основные направления политики государства и римско-католической церкви по отношению к сербам и анализируется реакция последних на попытки заставить их принять унию. Делается вывод, что наибольшее сопротивление унии оказали жители городов, тогда как православные архиереи проявляли большую склонность к компромиссу с властями. В борьбе против унии сербы пытались заручиться поддержкой крупнейшей православной державы. Россия, со своей стороны, оказывала сербам помощь, причем ее объем во многом определялся позицией и личными взглядами на «сербский вопрос» русских послов в Вене. В заключение подчеркивается, что благодаря активной позиции сербского городского сословия и протекции со стороны России австрийским сербам удалось на протяжении всего XVIII в. сохранять приверженность вере предков и самостоятельность своей церковной организации, что стало залогом сохранения их национально-культурной идентичности в чуждом инонациональном окружении.
Abstract
The author examines the position of the Serbian people and the Orthodox Church under Austrian rule since the end of the Holy League war with Turkey from the end of the 17th century to the era of Josephism. After having settled in Austria, the Serbs were exposed to the assimilation policy of the authorities, the main instrument of which was the union with the Roman Catholic Church imposed on the Serbs. The sources for the study were normative and administrative acts of authorities at various levels, decisions of the Serbian people's church councils, official and private correspondence, as well as previously unpublished diplomatic documents from the fund of the Russian embassy in Vienna. The article identifies the main directions of the state policy and the Roman Catholic Church towards the Serbs and analyzes Serbian response. It is concluded that the inhabitants of the cities greatly resisted the union while, while the Orthodox bishops showed a tendency to compromise with the authorities. In the struggle against the union, the Serbs tried to apply for the support of the largest Orthodox power. Russia, for its part, provided assistance to the Serbs, and its volume was largely determined by the position and personal views on the "Serbian issue" of the Russian ambassadors in Vienna. In conclusion, it is emphasized that thanks to the active position of the Serbian urban class and patronage from Russia, the Austrian Serbs managed to maintain their adherence to the faith of their ancestors and the independence of their church throughout the 18th century. This became the key to preserving their national and cultural identity in an alien, foreign environment.
Список литературы
1. Архив внешней политики Российской империи. Ф. 32 (Сношения России с Австрией).
2. Бажова А. П. Из югославянских земель — в Россию // Вопросы истории. 1977. № 2. С. 124—137.
3. Гавриловић С., Jакшић И. Грађа о православним црквама Карловачке митрополиjе XVIII века. Београд, 1981.
4. Гавриловић С., Jакшић И. Извори о Србима у Угарскоj с краjа XVII и почетком XVIII века. Београд, 1987. Књ. 1.
5. Грађа за историjу Београда од 1717 до 1739. Београд, 1958. Књ. 1.
6. Груjић P. M. Автокефалност Карловачке Митрополиjе // Гласник Историjског друштва у Новом Саду. 1929. Књ. 2, св. 3. С. 365—379.
7. Груjић P. M. Проблеми историjе Карловачке митрополиjе // Гласник Историjског друштва у Новом Саду. 1929. Књ. 2, св. 1. С. 53—65; св. 2. С. 194—204.
8. Груjић Р. М. Пропаст манастира Марче. Загреб, 1909.
9. Како се поступало са српским молбама на двору ћесара австриjског. Нови Сад, 1906.
10. Кашић Д. Отпор марчанске униjи. Аранђеловац, 1986.
11. Кашић Д. Срби и православље у Славониjи и Северноj Хрватскоj. Загреб, 1967.
12. Кашић Д. Српски манастири у Хрватскоj и Славониjи. Београд, 1971.
13. Костяшов Ю. В. Российский посланник в Вене Людвик Ланчинский (1721—1757) // Проблемы истории международных отношений в новое время. Смоленск, 2002. С. 150—158.
14. Кудрявцев А. Церковный вопрос в Австрии // Христианское чтение. 1870. № 4. С. 709-740.
15. Марјановић Ч. Историја српске цркве. Београд, 2001.
16. Милтојевић М. Српска историографија о унијаћењу Срба у седамнаестом веку // Историографија и савремено друштво. Ниш, 2014. С. 220—230.
17. Михалџић С. Привредна снага српског народа у прошлости // Браство. 1932. Књ. 26. С. 126—145.
18. Моjсиjе Петровић, митрополит београдски. 1713—1730 // Споменик Српске Краљевске Академиjе. 1898. № 34. С. 81—200.
19. Око сабора у Карловци 1715 // Гласник Историjског друштва у Новом Саду. 1930. Књ. 3, св. 3. С. 463—465.
20. Правила епископа Висариона Павловића // Беседа. 1868. № 22. С. 175—176.
21. Прилози за историjу Срба у Угарскоj у XVI, XVII и XVIII век. Нови Сад, 1908.
22. Радонић J. Римска куриjа и jужнословенске земље од краjа XVI до XIX века. Београд, 1950.
23. Раковић А. Кратак преглед улоге римокатоличке цркве у нарушавању српске државности и разбијању југословенске државности // Национални интерес. 2018. № 3. С. 159—174.
24. Слијепчевић Ђ. Историја српске православне цркве. Београд, 2002. Књ. 2.
25. Соловьев С. М. Соч. М., 1994. Кн. 12.
26. Споменици из будимског и пештанског архива. Београд, 1873. № 1—2.
27. Српски народни сабор месеца маjа 1730 у Београду // Летопис Матице Српске. 1872. Књ. 113. С. 294—309.
28. Тодоровић Д. Верски плурализам у јужнословенским земљама: историјат и садашњост // Годишњак за социологију. 2005. № 1. С. 187—205.
29. Три писма калуђера из манастира Лепавина // Старинар. 1891. № 1-2. С. 34—44.
30. Чубриловић В. Одабрани историjски радови. Београд, 1983.
31. Barišić S. Katolička crkva u Srbiji i Beogradu // Religija i tolerancija. 2006. № 6. S. 163—176.